Iskrenost ili samo bezobrazluk?

Pre par dana, u jednoj grupi čija sam članica, povela se rasprava o iskrenosti i hrabrosti da se svakome sve "saspe u lice", različiti komentari su me naveli da i sama razmislim o tome šta je zapravo iskrenost i koliko je ona zaista dobra osobina.

Za mene je iskrenost jedna od najboljih osobina čoveka, osobina koju mnogo cenim ali u današnje vreme jako teško pronalazim kod ljudi. Od velikog broja pojedinaca često (prečesto) čujem kako potenciraju na svojoj iskrenosti, a onda kroz malo dublje upoznavanje shvatim da možda čak i ne znaju šta ta reč znači. Iskrenost za mene nije bombardovanje ljudi svojim stavovima, potenciranje na davanju svog suda i mišljenja bez da to od nas neko traži. Ljudi često imaju potrebu da vam kažu da vam je ružna haljina, kosa, da vam ukazuju na greške u vašem životu i kažu šta bi radili da su na vašem mestu, a priču obično završavaju rečenicom "ja sam samo iskrena".  Većina osoba koje sebe deklarišu kao "iskrene" su zapravo takve, a ja bih ih pre nazvala nepristojnim, drskim i bezobraznim. 

Smatram da ljudi uvek treba da izraze svoje mišljenje, ali kao i u svim drugim stvarima u životu i ovde je sve stvar tajminga i dobre odmerenosti. Ovde pre svega mislim na činjenicu da treba da date svoj sud o nečemu tek kada to neko od vas zatraži, sve može da se kaže na lep i pristojan način bez povredjivanja osećanja drugih ljudi. Reči koje nama deluju bezazleno nekoga mogu da poseku poput mača. Upakujete svoj stav u lepo pakovanje! 

Podeliću sa vama jedan lični primer na ovu temu, apsolutno je za mene nebitan, ali je savršen da bih vam dočarala na šta mislim. Naime, pre nekog vremena je ispod jedne moje fotografije (na kojoj je bilo piće u teglama iz jednog bara) osvanuo komentar od jedne moje poznanice u kome kaže da preko iz tegli piju samo seljaci i to one najgore seljačine, naravno naglasila je da ne vredja već samo konstatuje??? Prvo, niko je nije pitao za mišljenje jer mi je realno nebitno da li se nekome dopada kafić u kome pijem kafu ili ne, važno je da ja u njemu uživam. Drugo, jako grubo i uvredljivo rečeno. Ako mene pitate komentari ovakvog tipa su puni ličnih frustracija i nezadovoljstva. Ne vidim razlog zašto neko mora da kaže svoje mišljenje čak i po cenu da nekoga povredi, iskrenost svakako nije razlog. Moram da napomenem da me ovaj komentar svakako nije povredio ni uvredio, jer čvrsto stojim na zemlji i znam ko sam i šta sam. I da, i dalje redovno uživam u tom kafiću. :)

Za kraj, mali rezime, iskrenost je važna, dobra, ali nažalost vrlo retka osobina. Iznesute svoj stav, ali budute odmereni i vodite računa o tajmingu, uvek budite pristojni i ljubazni, čak i kada ono što imate da kažete nije lepo, vi ga lepo upakujte i učinite lepšim. 

Ovo je bio nešto drugačiji post, nadam se da vam se dopao.

Podelite sa mnom u komentarima vaše mišljenje na temu iskrenosti.
Da li vam se dopada ovakav tip postova?

Do narednog posta, 

Katarina 

*sve fotografije su preuzete sa interneta